U okviru projekta „Put od institucije do samostalnog života“ – Jačanje kapaciteta ključnih aktera transformacije institucije, deinstitucionalizacije i socijalne inkluzije osoba sa intelektualnim smetnjama u lokalnu zajednicu, koji je finansiran od strane Evropske unije u okviru projekta „Otvoreni zagrljaj“ održana su dva seminara za zaposlene u Domu Kulina.
Seminari pod nazivom „Jačanje kapaciteta zaposlenih radnika institucije za implementaciju procesa deinstitucionalizacije“, održani su četiri dana za redom 2., 3., 4. i 5. septembra 2014. u trajanju od po dva dana.
Seminarima je ukupno obuhvaćeno tridesetoro učesnika (po petnaestoro na svakom), radnika Doma Kulina, različitih profila (negovatelji, medicinske sestre, radni terapeuti i radni instruktori). Obzirom da je jedan od važnih ciljeva ove edukacije da utiče na promenu stava radnika prema osobama sa intelektualnim invaliditetom i prelazak sa medicinskog na socijalni model, posebna pažnja usmerena je na usvajanje znanja i veština priprema korisnika za što samostalniji život.
Metodologija seminara je postavljena tako da su članovi stručnog tima prošli obuku, takođe organizovanu u okviru projekta („Trening za trenere“, po akreditovanom programu „Škola životnih veština“) a potom je najuspešnijima data prilika da svoja znanja i kompetencije prenesu i na ostale kolege. Ovako postavljena metodologija, tokom ova dva seminara pokazala se kao višestruko značajna za osnaživanje ljudi zaposlenih u domu, kako stručne službe tako i osoba koje su u najdirektnijem kontaktu sa korisnicima, uticala je na osnaživanje timskog funkcionisanja, razbijanja predrasuda po pitanju transformacije institucije i deinstitucionalizacije korisnika, a pored svega navedenog Dom Kulina je dobio edukovane trenere koji bi i u budućnosti mogli sprovoditi edukacije u okviru institucije u kojoj rade.
Analiza Završnih upitnika dala je podatke da je nakon edukacije svima jasnije šta podrazumeva proces transformacije, što je predstavljalo i jedno od najvažnijih očekivanja učesnika, takođe su tokom seminara dobili mogućnost da se oprobaju u ulozi osobe koja popunjava dokumentaciju o korisniku (što je za mnoge bila velika novina) i kako još kroz konkretan rad sa korisnicima mogu da pospeše njihovu funkcionalnost.
Nakon završetka edukacije, stiče se slika uspešno započetog procesa u kome se uviđa značaj uključivanja svih aktera u procesu transformacije počevši od negovatelja, preko medicinskog osoblja pa sve do stručnjaka jer koliko jedni druge mogu da podržavaju, toliko sa druge strane nepostojanje informacije stvara nesigurnost i otpor prema promeni.
